Da li je sukraloza (E955) dobra ili loša za vas?

Veštački zaslađivač sukraloza.

Kako se sve više ljudi bori sa prekomernom težinom, čini se da se mnogi od nas okreću proizvodima koji su bez šećera.

Iako je dobra ideja da smanjite kalorije kad god možete, morate paziti šta unosite u svoje telo kada koristite bilo koji proizvod bez šećera.

Jer iako nema šećera, proizvod može sadržati veštačke zaslađivače koji su zapravo gori za vas od samog šećera.

Šta je sukraloza?

Sukraloza je veštački zaslađivač koji ne sadrži kalorije, a dobija se hemijskim putem.

Sukraloza se proizvodi od šećera u višestepenom hemijskom procesu u kome se tri vodonik-kiseoničke grupe zamenjuju atomima hlora.

Sukraloza (E955)

Prvobitno je razvijena da bude sigurnija alternativa aspartamu, jer je utvrđeno da aspartam nije najbezbednija supstanca za ljudsko telo.

Sukraloza je veštački zaslađivač za koji se smatra da je 600 puta slađi od stonog šećera i tri puta slađi od aspartama.

Na pakovanju vašeg omiljenog proizvoda „bez šećera“ možete je naći pod oznakom E955.

Sukraloza i dijabetes

Istraživanje koje je objavilo Američko udruženje za dijabetes u časopisu „Diabetes Care“ pokazalo je da je davanje sukraloze ljudima povećalo i nivo glukoze u krvi i nivo insulina.

I jedno i drugo doprinosi dijabetesu tipa 2. Ovo je samo jedan od mnogih štetnih efekata veštačkih zaslađivača.

Sukraloza takođe negativno menja bakterije u vašem probavnom sistemu što je povezano sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom.

Preporučujemo: Glikemijski Indeks (GI) i Glikemijsko Opterećenje (GL)

Priprema hrane sa sukralozom

Sukraloza se smatra otpornom na toplotu i dobrom za kuvanje i pečenje.

Međutim, nedavna studija je ovo osporila. Čini se da na visokim temperaturama, sukraloza počinje da se razgrađuje i stupa u interakciju sa drugim jedinjenjima.

Studija je otkrila da zagrevanje sukraloze sa glicerolom, jedinjenjem koje se nalazi u molekulima masti, proizvodi štetne supstance zvane hloropropanoli. Ove supstance mogu povećati rizik od raka.

Potrebno je više istraživanja, ali možda bi bilo najbolje koristiti druge zaslađivače kada se hrana sprema na temperaturama iznad 175°C.

Da li je sukraloza bezbedna?

Kao i drugi veštački zaslađivači, sukraloza je veoma kontroverzna. Neki tvrde da je potpuno bezopasna, ali nove studije sugerišu da može imati negativne efekte.

Imajući to u vidu, dugoročni efekti na zdravlje su još uvek nejasni, ali zdravstvene vlasti smatraju da je bezbedna.

Moj lični stav je – izbegavajte je u širokom luku.

Preporučujemo: Kako smanjiti unos šećera?

Sukraloza ili aspartam?

Aspartam je prvi put napravljen 1965. godine i ubrzo nakon toga je odobren za upotrebu.

Dakle, aspartam postoji skoro 60 godina uprkos činjenici da postoje mnoge studije koje pokazuju da može biti opasan, posebno za osobe koje imaju fenilketonuriju.

Telo razlaže aspartam na nekoliko različitih proizvoda, uključujući fenilalanin (aminokiselinu), i to kod nekih ljudi izaziva probleme.

Dokazano je da sukraloza ne izaziva probleme kod ljudi koji imaju fenilketonuriju, pa je samim tim i nešto bolji izbor.

Ipak, preporučujemo da nikada ne konzumirate veštačke zaslađivače kao što su sukraloza i aspartam.

Sukraloza ili stevija?

Stevija se pravi od listova biljke Stevia rebaudiana, koja se prvenstveno uzgaja u Južnoj Americi.

Ovaj proizvod je približno 300 puta slađi od šećera, ne sadrži ugljene hidrate, a samim tim ni kalorije.

Stevia u prahu

Idealan je za osobe koje pate od dijabetesa jer nema uticaja na nivo glukoze u krvi.

Za razliku od drugih zaslađivača koji imaju neželjene efekte, stevija čak ima i dodatne zdravstvene prednosti. Na primer, neki ljudi uzimaju koriste steviju u borbi protiv hipertenzije.

Pametno birajte zaslađivače

Bilo da imate dijabetes, ili ste na dijeti sa ograničenim unosom kalorija ili samo pokušavate da smanjite unos šećera, kada birate zaslađivač isplati se da prvo malo istražite.

Trenutno postoji mnogo veštačkih zaslađivača na tržištu, a mnogi od njih se čak dodaju i naizgled zdravijim opcijama kao što su jogurt, vitamini i žitarice za doručak.

Iako je istina da unos previše šećera nije dobro za vaše zdravlje, postoji mnogo prirodnih zaslađivača i ukusa koji mogu poboljšati hranu bez potrebe za veštačkim dodacima.

Ipak, ostaje da sami odlučite koji zaslađivač vam odgovara i pruža najmanju količinu neželjenih efekata uz najveću korist za vaše opšte zdravlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.